Другак

Кроз овај блок Бањице су као привремени подстнари прошли многи

Мирсад Ризвановић - Мирза Врхунски спортиста и бивши инструктор Кјокушинкаи каратеа. Човек чијим се помињањем поносе многи. Чије се име и дан данас на Бањици изгорава са искреним и великим поштовањем. Како оних који су имали част да га познају, преко оних који су, тих давних осамдесетих година, имали ту привилегију да буду део његових тренинга, тако и оних који су о њему само чули по неку причу.
Инструктор од кога је у оно време карате учила и наша најпознатија каратисткиња Тања Петровић.
Кога је женски свет, мало је рећи, обожавао.

Зоран Филиповић фудбалер, због ког је како кажу и купљен стан у броју 98 у ком су касније живели и Милко Ђуровски, Дарко Панчев, Саво Милошевић ...

Милко Ђуровски први фудбалер који је из Црвене Звезде прешао у Партизан
(Булевар Ослобођења 98)

Дарко Панчев фудбалер, освајач титуле клупског првкава света са црвеном звездом 1991. (Булевар Ослобођења 98)

Саво Милошевић, кратко је живео на Бањици, кажу у стану који је напустио Дарко Панчев али како га комшије нису сретале често као Дарка Панчева, Саво је кроз Бањицу прошао готово неопажен.

Игор Бутулија репрезентативни рукометаш. (Булевар Ослобођења 104)

Вук Јеремић, mминистрар спољних послова у периоду владавине Демократске Странке после пада Слободана Милошевића.
(Булевар Ослобођења 90)

Радован Сојичић Баџа(1951-1997) бивши генерал српске полиције, начелник Службе јавне безбедности и заменик министра унутрашњих послова Србије. (Булевар Ослобођења 110)

Момир Кецман, рвач.
Од 1967 до 1979 освојио 10 медаља за Србију.

Младен Кецман, средњи од три сина Миомира Кецмана, такође успешни рвач и освајач 4 медаље за србију од 1994 до 2001.

Живко Гоцић рођени Бањичар, прослављени репрезентативни ватерполиста, никад уморан за тренинг, па кад га сретнете ујутру како се неиспаван буквално вуче ка базену добијете овакво објашњење:
- Куда си ти пошао такав иди назад у кревет
'' Ма имам тренинг ''
- Какав црни тренинг видиш да не можеш ни да гледаш ни да ходаш
'' Пааа, не могу да ходам...
   Али могу да пливам!''

Жиле Булевар Ослобођења 100

Голман Огњен Оља Петровић (1948) голман ФК Црвене Звезде и Репрезентације Југославије. (Булевар Ослобођења 106)

Јусуф Хатунић (1950) Фудбалер ФК Партизана. (Булевар Ослобођења 114)

Петар Станишић Микишон
(28.10.1948 - 25.12.2012)
Вишеструки првак старе југославије у тркама Абарт Фиће (Фиат 750). Вечна ЛЕГЕНДА читаве Бањице.
Булевар Ослобођења 112

Ђорђе Станишић отац Петра Станишића Микишона, бивши тренер и председник одбојкашког клуба Партизан, са којим је освојио многобројне медаље.
Човек по коме је Микишон јуниор добио име и уз наслеђену љубав према ауто-мото спорту, врло успешно наставио очеве послове везане за прављење тркачких аутомобила.

Браћа Јешић, Синиша, Бранко, Драгиша и Мирослав прослављени бициклисти. Они заправо нису са Другака већ из улице Макаријеве која од Другака води ка школи. На жалост памтимо само чика Драгишу ког смо звали ''Чика Бајис''. Увек нас је грдио кад му донесемо уништен ROG BMX. Њему као заљубљенику у ВОЖЕЊЕ бицикла никако није било нормално наше дивљачко опхођене према вољеном бициклу. Ипак уредно нам је сваки пут варио поломљене виљушке, рамове, исправљао покидане жице, искривљене точкове...

Бане Димитријевић Анђа, камерман и омиљена фигура за шалу познатог водитеља, такође комшије, Ивана Ивановића.
Надимак Анђа је добио јер има шут за три поена као Анђелија Арбутина и у тројкама је непогрешив као она.

Небојша Миловановић, глумац
Привремено живео у броју 78

У овој згради у броју 78 су пре Небојше живели и његови старији колеге.

Мики Манојловић
(Привремено живео у броју 78), глумац, чију је ћерку Чарну оженио наш комшија из Душевне Болнице

Жарко Радић, глумац
Привремено живео у броју 78

Реч је највероватније о истом стану који је изнајмљивало неко позориште за потребе глумаца. Као што је то радио ФК Црвена Звезда у броју 98.

Небојша Радосављевић Чупко режисер

Слободан Бобе Павковић бивши фудбалер Војводине и Партизана. Прича се да је песму Драго ми је због мог старог Ђорђе Балашевић написао по њему, док је играо за Војводину.
( Булевар Ослобођења 112)

Но.1

Као неко чијом заслугом су сви ови људи овим помињањем на неки начин поново оживљени, становник из броја 110 кога ћемо представити мало другачије јер је он и био главни мотив и инспирација да ова кратка рекапитулација Бањице и настане. И како би му представио зграду у којој је одрастао из једног угла који можда не познаје. Па кренимо…

Млађа генерација зграде у којој је одрастао, данас само захваљујући њему помиње и сећа се давно заборављеног комшије са једанаестог спрата вертикале у којој се нешто касније родио и унук нашег, тада строгог, комшије из приземља. Строгом комшији из приземља као деца нисмо знали име. Памтили смо га само по томе што нас је увек терао и није дозвољавао игру и галаму испод свог прозора. Као деца ми то наравно нисмо разумели али данас итекако разумемо. Касније када смо одрасли али првенствено захваљујући његовом унуку све смо му то наравно опростили и заборавили.

Жаре 1974 годиште, комшија са једанаестог. Омиљена играчка, осамдесетих година, тениски рекет.
Сумњам да ово могу да испричам тако да, буде смешно и забавно некоме ко не зна ни Жарета нити време које осписујем али покушаћу.
Жаре је био из финансијски боље стојеће породице. У то време нису постојале спортске радње а камо ли спортски реквизити. Или да не претерујем баш скроз, постојало је све то али на врло ретким местима или је Београд тада можда имао само једну спортску радњу? Нпр. у Београђанци? Набавити оригинал фудбалску лопту, тадашњи Танго, или нештио слично… хм, изазов и за Bear Gryllsa? А Жаре је у то време имао не само Принцов рекет већ комплетну опрему:
знојнице за руке, главу, (за које већина нас није ни знала чему служе) тениске патике, спортске чарапе које тад заиста немам појма где су се куповале?
Жаре је располагао опремом равном данашњег Wimblеdon-a!

Да ли је Жаре негде изистински тренирао тенис или не то никад нисмо сазнали. Јер ко је то смео да га пита? Али зато, сваког дана али СВАКОГ дана Жаре уредно силази испред своје зграде и сумануто бије лоптицом о зид тачно под прозор нервозног комшије из приземља.
Урлао је кад се занесе:
'Форхенд! Бекхенд! Форхенд Форхенд АССССС!!!!'
Или: 'Бекер!! БЕКЕР!' БорррисссСССС БЕКЕР!'

Слагао би ако рекао да је комшијама из приземља некада сломио прозор, али да га је погадјао, у то нема грешке.
Слагао би кад би рекао да се сећам да га је комшија из приземља терао или се драо на њега. Али да је тај Жаретов тенис у баш тај зид, нервозног комшије из приземља, било играње са ватром, то потписујем! Као и чињеницу о небројено пута разбијеним прозорчићима испод стана у приземљу. Стаклима од котларнице зграде која је Жарету прогутала милијарде лоптица… Па кад радници топлане додју на редован сервис сваки пут се запитају одакле овде оволико тениских лоптица?

Луди Жаре се одселио, а комшија из приземља је добио унука. Често правимо комедију на рачун Жарета и питамо се да ли Жаре негде док гледа Тенис преко ТВ-а и навија зна да је данашњи Светски Тениски Број Један потекао управо из стана у чији је зид Жаре годинама манијачки одбијамо тениску лоптицу?
Или је знајући баш то, одавно добио нервни слом? 'А ја!??!! Па тај никада није тренирао испред зграде! Како он број један! А ја? А ЈААААА?!??'

Комшија из приземља је Деда Влада Ђоковић а захваљујући његовом унуку Новаку, и данас нам се развесели дан сваки пут кад се сетимо одавно заборављеног лудог Жарета.
Жарко Михајловић, Жаре је у међувремену у периоду од 2001-2004 обављао и функцију заменика министра образовања, Гаше Кнежевића, испред странке Грађански Савез Србије.

         
          Жаретов несуђени Зид или Нолетов Зид судбине



        На Другаку су снимани домаћи филмови:

Рад на одређено време и Развод на одређено време

Уводни кадрови филма Сунцокрети, из 1988. године ће вас фино провозати Бањицом.

                           КК Бањица                  Кликни на слику за галерију


Душан Трифунчевић познатији као Лепи Бора (1950-2014). Чувени басиста пратећег бенда Лепе Брене „Слатки Грех“. Иако је живео на релацији Нови Сад - Бањица. Његова ћерка је рођена Бањичарка где је и одрасла. Увек драга Миси Лепојка. Булевар Ослобођења 112.

Никола Стаменић ватерполо стручњак и тренер. Водио репрезентацију од 1991 до 1999. Са репрезентацијом СФРЈ 1991. године постао је првак света у Перту.
Водећи репрезентацију Србије и Црне Горе, Стаменић је освојио злато на Европском првенству у Атини 1991. сребро на ЕП у Севиљи 1997. и бронзу на Светском првенству у Перту 1998.

Раде Залад бивши голман фудбалског клуба Партизан, данас тренер голмана репрезентације Србије. (Живео у броју 112)

Ненад Радичевић, новинар спољнополитичке редакције листа Политика

Мишко Ражнатовић, није био житељ Бањице али га помињемо првенствено као вишегодишњег креатора игре Кошаркашког Клуба Бањица. Данас је спортски менаџер и био је адвокат селектора Радомира Антића у процесу против Фудбалског Савеза Србије после неуспеха на Светском Првенству у Јужној Африци 2010.

Драган Игњатовић ново-изабрани председник Боксерског Савеза Србије и власник Бањичког бокс клуба Serbian Fighter
Драган је тачније са Бановог Брда али му је Бањица друга кућа.

Рока Били момци који су у времену ратних деведесетих, моде металних каишева, Најк и Рибок патика са ваздушним ђоном, дизел фармерки, денс музике са елементима репа, Снеп, КЛФ, ET, форсирали неки скроз други музучки правац, моду и културу, за то брзо време потпуно неприхватљиве, чиме су трпели одбацивање комшијске већине али неретко и физичка насиља.
Дејан Љубеновић из 108, гитара и вокал, заљубњеник у Елвиса Прислија и идејни творац и провобитни покретач тада тинејџерске Рока били групе.
Данас живи и ради у Аустралији музику заменио ММА борбама.
Ковачевић Иван из 108, Контрабас, данас као музичар бенда Лос Мамбо Џамбо живи и ради у Барселони.
Никола Драговић из 102, бас гитара. Ник Драг
Небојша Ћетковић из 106, члан првобитне поставе бенда.