Зашто и одакле баш име

Бањица

На месту данашње окретнице трамваја, постојао непрестани извор хладне пијаће воде. Ово подручје је некада било препуно бројних подземних термо-минералних вода, па и отуда добија назив Бањица.
Такође сама Бањица је смештена на брду, и како је ваздух овде и по неколико степени нижи него у центру града, отуда и име Бањица, као мала бања.

Постоје још и сведочења са Геолошко Рудаског Факултета, где кажу да је Бањица добила име по томе што је у време Римског царства ту била бања.

Била је препуна извора питке и како кажу лековите воде који су данас затрпани и уништени.
Старији се сећају озиданих чесми на месту данашње претпоследње станице тролејбуса, блок зграда познатији као Беље. Ова чесма је била озидана црвеним каменом.
Затим о првој озиданој чесми на Бањици, на углу Макаријеве и Паунове улице, код бочног уласка у школу Бора Станковић.
Затим Деда Пајина чесма код Техногаса у подножју улице Јосипа Славенског, једина непорушена, која идаље постоји. На месту данашњег Техногаса се налазио Деда Пајин Бунар. То је такође била земља породице Илић.
И најпознатија Бањичка чесма, тј извор на данашњој окретници трамваја.

Поменута чесма, тј извор, код окретнице трамваја идаље постоји. По сведочењу нашег старог комшије господина
Милорада Николића званог Јереза
он ју је лично спасио од рушења:
    ''Плац мог деде се простирао од садашње школе до окретнице трамваја. Дошао сам из Немачке тада када је почело да се гради насеље, имао сам новца, покушао сам да замолим инвеститоре да извор не руше али узалуд.
Онда сам платио радницима неколико гајби пива, да извор добро заштите, и да га само затрпају али да га не униште. Дакле извор тј. чесма баш оваква идаље постоји на месту данашње окретнице трамваја, а ако ме сећање добро служи, извор тј. чесма је тачно негде испод кућице у којој се возачи трамваја одмарају''

Чика Милорад нам је уступио једину сачувану верзију слике тадашњег извора која није репрезентативног квалитета али ће послужити.
"Чика Јерезина Чесма"

На месту некадашњег извора данас постоји новоизграђена чесмица као симбол старих времена.

Прве зграде овог насеља завршене су и усељене 1979 године, Први блок (Првак)

Простирање

Иако се насеље протеже од старе окретнице троле код Бањичког логора у улици Незнаног јунака (станица троле после Војно Медицинске Академије), становници Бањице Бањицом сматрају само стамбени део. Док се тај поменути део у Незнаног Јунака већ сматра за почетак Дедиња. Тај гранични део Бањице и Дедиња се заправо зове Бањички Венац и имамо ту част да овде данас живи и ‘доктор’ Неле Карајлић певач групе Забрањено Пушење и творац легендарног тв шоу серијала Топ Листа Надреалиста

Такође, на адреси Бањички Венац број 5. живео је чувени Владимир Васиљевић познатији као Београдски Фантом

Кад већ помињемо Др Нелета, поменућемо и Бањичаре који су 1988 године нешто слично снимали по подрумима Другака.
Напомињемо да садржај није најприкладнији за млађе генерације због ''по неке'' псовке.
Спонтана и ничим изазвана синхронизација култне серије ''Династија'' из 1988 године.
Озон Силва - Мења Виклере

Даље, Бањица се спушта између Борске улице Јосипа Славенског, прекопута Бањичког гробља ка подножју насеља Канарево Брдо. То насеље у подножју неки називају још и Бањица 6 док становници Бањице на то постављају питање ''а где су онда Бањица 3, 4, 5?'' У овом делу Бањице изнад Техногаса се налазе приватне куће. Стамбених блокова зграда и паркова за децу у овом делу Бањице нема.

Дакле представићемо само стамбени, 'главни', део Бањице од Спортског Центра Бањица тј. Црнортавске улице из које се улази у Паунову до окретнице тролебуса 40 и 41. То би било протезање север југ Док би источно западну ширину заузимао ужи појас од улице Булевар Ослобођења или Авалског Пута до Борске улице иза пет Солитера ка Војно Медицинској Академији ВМА.

Адресе Блокова зграда

Један део Првака као и свих пет Солитера се везује за улицу Црнотравску, и то онај најближи низ зграда тачно преко пута базена Бањица. Док се сви остали редови зграда на Прваку воде под улицом Булевар Ослобођења. Под ову Адресу, Булевар Ослобођења спада цео Другак, Трећак, Душевна Болница као и Пријемно Одељење. Сви остали Блокови, Беље, Горица, Окретница су под адресом Паунове улице.

Паунова Улица

Како кажу, носи назив по власнику доброг дела земље на коме је изграђена данашња Бањица, Пауну Живковићу.

Поред породице Живковић, велика имања су поседовали и породице:
Марковић, који данас живе у Плитвичкој улици.
Илић, Паунова улица испод данашњих солитера, који и данас живе ту.
Николић, од школе ка окретници трамваја.
Ристић, Плитвичка улица и улица Крагујевачких ђака
Крстић, који су како кажу старији комшије, за време другог светског рата спасили животе многих Бањичара.

Помињати Паунову улицу без помињања старе Бурегџинице чика Станојка Панајотова , био би апсолутни грех. На самом почетку Паунове на месту где данас постоји пекара, на тролебуској станици у смеру ка граду, била је Бурегџиница коју је чика Станојко затварао већ око 9:30 ујутру, јер је до тад продао сав испечени бурек. О дужини редова за бурек испред чика Станојкове бурекџинице својевремено су писале и Новости. Тепсије су биле бар три пута веће него ове данас. И када дођете и тражите 250 грама бурека, нисте стигли ни да трепнете а газда Станојко је већ исекао 400 грама, умотао вам бурек у папир и напалатио 250 грама, колико сте тражили. Бањичари и данас готово свакодневно спомињу тај бурек из ког је сир цурио на све стране. Од другара, рођеног Призренца, сам дознао да је тајна тог цурећег сира у рецепту, јер како кажу, људи са Косова уместо сира праве нешто што се зове Ђиза. А тога на жалост данас више нема, као ни чика Станојка, као ни оних огромних тепсија, као ни бурека на жељену грамажу а не на комад!?

Историја имена блокова насеља

Блоковима насеља у којима живе, становници су генерацијски мењали имена. Па смо тако прво имали делове Бањице називане по прехрамбеним продавницама које су биле смештене уз сваки стамбени блок а које данас више не постојоје:

  1. Солитери - идаље Солитери
  2. Центропром - данашњи Првак
  3. ПКБ - данашњи Другак
  4. Јабука - данашњи Трећак
  5. Драгстор - данашње Пријемно Одељење и Душевна Болница
  6. Беље - идаље Беље мада како је ту сад отворен Макси данас се од ново насељених људи може чути и 'Код Максија'
  7. Генералице - идаље Генералице
  8. Горица - идаље Горица мада, као и за Беље, такође се може чути 'код Максија'
  9. Дисконт – или Окретница Троле

Такође некада су се зграде делиле по бојама кровова, па смо тако имали

  1. 'Браондаћи' (Бањица 1) Данашњи 'Првак' 'Другак' и 'Трећак'
  2. 'Зелембаћи' (Бањица 2) данашње Пријемно, Душевна, Беље и Горица
  3. 'Плаваћи' (Бањица 2) - Окретница троле

Блокови данас познати као Првак Другак и Трећак, своја имена су добили по парковима које готово једино та три блока зграда имају. И то баш тим редом јер је стамбени блок око првог парка први саграђен и налази се на почетку насеља када се долази из правца центра града. Затим је саграђен други блок и са њим други паркић, па трећи, и тако је редом грађено насеље све до окретнице тролејбуса. Међутим нижи блокови, Бањице 2, коју од Бањице 1 (Првака, Другака и Трећака) деле трамвајске шине нису добила тако простране паркове као горњи део тј Бањица 1.

Зашто Душевна и Пријмено

Реч је типичном комшијском 'ривалитету' и пријатељским 'провокацијама' између становника Душевне и Пријемног. Па тако становници Пријемног одељења себе називају нормалнима док комшије из Душевне 'провоцирају' да то нису.

А опет да би доказали да су културни и да саосећају са њима сами себи су дали назив за свој кварт Пријемно Одељење. Пријемно, како објашњавају,

- Јер је тај блок зграда ближи главној улици којом саобраћају тролејбуси и трамваји, па кад нови становник стигне у тај крај, прво буде примљен у Пријемно одељење па ако је нормалан он остаје да живи у том блоку а ако није нормалан становници Пријемног га прослеђују у Душевну. -

Ова два повезана блока зграда Пријемно и Душевна, између којих се налази Неолитски градић, некада је представљало једну целину и звало се Јованићево брдо

Бора Станковић

Основна школа Бора Станковић налази се у средини насеља. Тако да је готово подједнако близу свим блоковима зграда.
Неке од познати личности, које су ишле у Бору, представићемо овде
Док се за децу свих познатих, старијих Бањичара које ћемо поменути, подразумева да су завршили Бору Станковић.

Стара основна школа је била смештена тачно на углу Паунове и Макаријеве улице, прекопута данашње Боре Станковић и звала се Основна школа Иван Мажуранић, како тврде очевици тих времена. Док папири које можете видети на овим сликама кажу да је локација школе била Паунова бр.12. што је опет ту само са друге стране улице. Такође на овим сликама можете видети и историју мењања и враћања имена школи. Док је првобитна локација првоизграђене и мање основне школе Бора Станковић била на месту данашње Дневне болница за лечење зависности у адолесценцији на самом почетку Паунове улице.

На овом месту, негде код куће из 1937 године, се налазила и такозвана Деда Пајина Леденица, породице Илић. Руком направљена 'хладњача' за чување воћа, и поврћа којом су се служиле и остале пијаце а не само Бањичка, јер у то време нису постојале хладњаче. Како кажу ни она није уништена већ је само затрпана.
Такође стари Бањичари тврде да испод старе школе идаље постоји, како кажу затрпан, неуништен немачки бункер из II светског рата .

Слику старе школе нам је уступио чика Слободан Трајковић, који нам је такође испричао све занимљиве приче везане за изворе, Јованићево брдо, стару Бањицу, делове око данашње пијаце...

Аеродром Бањица

Прво летилиште у Београду настало је крајем 1910. године на војном вежбалишту у предграђу Бањица. Овде су летење авионом приказивали пионири авијације - Симон, Маслеников, Видмар и Чермак. Почетком 1912. године, на
Бањици је подигнут први дрвени хангар за авионе намењен ратовању са Турском. Две године касније на Бањици се стационира српска аеропланска ескадрила и балонска чета. Бањички аеродром коришћен је и после првог светског рата за потребе поштанског саобраћаја на релацији Скопље - Ниш - Београд - Нови Сад и Београд - Сарајево - Мостар. У близини места где се налазио овај аеродром данас је Војно-медицинска академија (ВМА).

Престолонаследник Александар, као први Србин који је летео авионом, имао је још један историјски лет авионом, и то у другој години Првог светског рата – 27. јула 1915. године, кад је као врховни командант српске војске посетио аеродром на Бањици с ког је од априла те године дејствовала француска аеропланска ескадрила.

 

На Бањици је, такође кажу, у XIX веку постављена линија одбране Београда.
Бањица је служила као позадина одакле су борци појачавали прве линије борбе дуж Дорћола и Саве. Такође, преко Бањице ка Кумодражу је вршено повлачење.

Архитектура и II Светски Рат

Како је насеље Бањица грађено првенствено за војна лица старе Југославије тако је и читаво насеље грађено симболиком тог времена. Дванаестоспратне ламеле које изгледају као раменима повезни четвртасти људи, јер им сами врхови изгледају као четвртасте главе, спојени 3 по 3, симболизују везане људе који су из Бањичког логора били одвођени на сртељање у Јајинце. Данашњи 'Спомен парк Јајинци' или Стрелиште.
Из улице Незнаног Јунака, низбрдо ка данашњем музеју Бањичког Логора, по средини асфалтног пута је формиран узак пут од калдрме. Калдрма се завршава тачно на уласку у музеј и представља пут којим су везани један иза другог, један по један заробљеници одвођени на стрељање у Јајинце.

24. маја 1943 на овакав начин је стрељан и, легендарни фудбалер и унук прослављеног српског војводе Радомира Путника, Др. Милутин Ивковић Милутинац

Музеј Бањичког Логора се заправо налази у склопу
Војне Академије, коју је, како кажу, својевремено завршио и
Муамер Ел Гадафи
, бивши председник Либије или како неки још кажу, 'Краљ читаве Африке'

Поред црвених дванаестоспратница (ламела) на Бањици је подигнуто и неколико вишеспратних небодера високих и до двадесет пет спратова. Такозвани Солитери Укупно их има пет и поређани су тако да када се гледа из ваздуха са висине њих пет формирају прецизну звезду петокраку која је била симбол старе Југославије. Осим тога, Бањицу је ослободило пет бригада, па је у част тих бораца подигнуто пет а не више или мање високих Солитера.
Међу палим борцима, је како кажу, побигнуо и сам Командир тих 5 бригада, на самом почетку Паунове улице.

Насеље су 1971 године осмислили архитекте Александар Стјепановић и Слободан Дрињаковић.
Старији колеге поменутих архитекти а који су бринули о просротно пејсажном уређењу Бањице из канциларија Градског Зеленила тада смештеним у једном од пет солитера, наводе да је идејно решење црвених ламела пројектовао поменути Александар Стјепановић док се за изглед пет високих солитера побринуо архитекта Миодраг Ружић а по налогу који је захтевао пет небодера који ће бити видљиви из свих делова града али по облику неће бити једноставне четвороуганое "кутије". Такође старији колеге наводе и детаљ везан за осмишљавање природних парковних ограда за децу која служе да спрече истрчавање деце на прометне саобраћајнице. Реч је о ниским брдашцима испод којих је смештен готово сваки Бањички паркић или "игралиште" како још Бањичари називају дечије паркове. Та брдашца или како се још називају, Шкарпе осмислио је пројектант слободних површина Мирослав Николић па су његове колеге те природне заштитне ограде називали "Мирослављева Брдашца" уз недвосмислену инсинуацију на Мирослављево Јеванђеље.

Реч арихтеката о стамбеном комплексу Бањица можете прочитати овде као и на овој адреси.

Стадион Краља Петра I

На месту данашњег стадиона фудбалског клуба     


у време Краља Петра ту је био Хиподром на коме су се одржавале трке коња. Данас једина преостала трибина фудбалског стадиона је законом заштићена као историсјски споменик и када се буде градио већи и модернији стадион та трибина ће морати да остане нетакнута.

Исто тако, некада се стадион ФК Рад налазио на месту данашње Пијаце на имању породице Живковић и носио је име ФК Развитак, мада неки помињу и име ФК Бањица.

07.02.2000. године у ресторану стадиона извршен је атентат на тадашњег министра одбране
Павла Булатовића

          Бањичка шума

Кратак видео запис Бањичке шуме можете погледати овде

Испод стадиона се од
Спортског Центра Бањица
до стадиона Црвене Звезде протеже Бањичка шума која је залагањем
Тимотија Џона Бајфорда проглашена за заштићено добро као шума препуна веома ретких птица.

У спортском центру Баница тренира Ватерполо клуб Партизан

ТИТО исписан Боровима на хелиодрому између ВМА и Солитера, на плацу у власништву БИА.

       

Неолитско Насеље

Тачно између блока зграда које данас називамо Душевна, Пријемно и Беље налази се брдашце на ком једино није грађен блок зграда. На том месту су остале старе куће, јер је за то брдашце утврђено да се ради о ареолошком налазишту. Као деца, на том брдашцу многи од нас су се играли 'планинара' па смо и само брдашце називали 'планиница'. Још као деца кроз игру могли смо да видимо да је земља на том месту препуна делића старе грнчарије, прошараних ћупова...
Арехеолози то место називају
Усек Бањица
или Неолитски градић

Досељавање

Кнез Милош Обреновић плански је Бањицу насељавао људима са југа Србије, и то са предела око Пусте Реке и Јабланичког округа близу Бугарске границе, па су Бањичаре својевремено комшијска насеља назвали још и 'Бугарашима'.
У то време Кнезу Милошу су на подручју данашње Бањице били потребни људи који умеју да обрађују земљу, а људи са југа србије су имали пуно знања и искуства у том послу.

На месту данашње цркве на раскрсници Булевара Ослобођења и Црнотравске, својевремено се налазило турско гробље. Док је на месту Данашњег Беља постојао споменик јунаку из времена владавине Турака, Урошев гроб.

Историчар Реља Новаковић о Бањици

Порекло Бањичких презимена