Diskont - Okretnica

Poslednji blok zgrada, okretnica trolejbusa 40 i 41 i autobusa 78. Zgrade sa plavim krovovima zbog kojih su se nekada zvale "Plave zgrade". Ovaj blok zgrada se nalazi na adresi ulice Paunove od broja 75. do broja 91.



Klikni na sliku za izlistavanje cele galerije


Paunov Breg

U ovom delu Banjice kod Potoka, ispod Okretnice Torole, paralelno sa Potokom ka Avalskom putu, izgrađena je većina novog naselja Paunov Breg ali se gradi i tokom 2020. godine. Ovaj deo, na samoj granici Banjice, već pripada naselju Jajinci.

Banjicko Jezerce

Banjički "Kaljavi" potok prirodna granica Jajinaca i Banjice a koja potiče iz naselja Kumodraž.
U naselju Kumodraž kod Isntituta Torlak, izvire takozvani „Kaljavi“ potok. Pominje se negde da je nekada postojalo tri izvorišta koja potiču iz naselja Kumodraž a koja teku nizvodno ka naselju Banjica. Kaljavi potok je svoje najšire korito, u periodu odprilike od 1990-1995 a verovatno i duže, ostvarivao u ulici Slobodana Jovića i to kod broja 13. Ulica Slobodana Jovića se nastavlja na Paunovu ulicu a kada se iz Paunove kod naselja Paunov Breg preseče Avalski Put. To široko korito u podnožju između broja 13 ulice Slobodana Jovića, koja vodi u Kumodraž, i nekadašnje fabrike stiropora „Plutotehnika“, formiralo je baru koju su stanovnici Banjice nazivali „Jezerce“ a koje je bilo veličine fudbalskog terena donjeg školskog igrališta osnovne škole Bora Stanković. „Jezerce“ je Banjičarima služilo za igru, pecanje. O čistoći vode svedočili su rakovi koji su u njoj živeli. Pecali su se sitni kederi, poneka Crvenperka a iskusniji pecaroši hvatali su i Babuške od po pola kilograma. Mlađe generacije vreme su provodile vozeći se na velikim stiroporima „dobijenim“ iz kruga Plutotehnike. Stiropori dužine jednog do tri metra, širine jednog metra i visine od pola metra, se blago izdube i služe kao čamac za igru ali i prevrtanje u vodu. Korito „Jezerca“ se ka ulici Bulevar JNA sužavalo i formiralo Banjički potok koji ispod ulice prolazi ozidanim tunelom gde ispod okretnice trole nastavlja svoj vidljivi tok ka Tehnogasu, ulici Pere Velimirović do ušća u Topčidersku reku na opštini Rakovica. Danas „Jezerce“ više ne postoji. Voda je godinama pretvorena u otpadne vode pa su stanari ulice Slobodana Jovića bili prinuđeni da korito zatrpaju čime je nestalo i Banjičko Jezerce.
Više slika Potoka možete naći na stranici Generalice

Ovde je snimljeno nekoliko epizoda serije Bolji Život. Naime kiosk u kome Vesna Trivalić prodaje roštilj je radi potreba serije bio smešten u ovom delu Banjice.

Ovom bloku zgrada pridružićemo i dve ulice koje su u neposrednoj blizini i navešćemo objašenjenja zašto i po kome te ulice nose ime.

Slobodana Jovića
Više o Slobodanu Joviću možete pročitati ovde

Radomira Markovića

Komšije iz Diskonta koji su nas prerano napustili

Isidora Ivković (1985. - 16.08.2004.) Dana 10.08.2004. godine na Banjici u jednom od dva potpuno odvojena slučaja, Isidora je nenamerno ranjena da bi šest dana kasnije podlegla povredama. Sahranjena je na groblju Orlovača, na parceli broj12. mesto broj 316.
Te večeri u potpuno nevezanom slučaju sa Isidorinim, život je izgubio Dragan Zdravković.
Isidora je išla u razred sa Viktorom Lazićem, osnivačem udruženja „Agligat“, koji je predstavljen u poglavlju Generalice i sa Nevenom Živancevićem i Igorom Maljukanovićem osnivačima muzičke grupe „In Vivo“, koji su predstavljeni u poglavlju Soliteri. U prva čcetiri razreda učiteljica im je bila Julijana Damnjanović da bi ih zatim kao razredni starešina preuzela prelepa i omiljena nastavnica engleskog jezika Gordana Ilić - Goca (1953. - 2011.), koja je na žalost takođe preminula jako mlada. Sahranjena je na Novom groblju.

Dragan Zdravković (1974. - 10.08.2004.) Na okretnici trole u Diskontu, na mostiću Paunove 85. Nalazi se mural nacrtan 22.09.2004 godine, posvećen Draganu Zdravkoviću koji je nastradao 10.08.2004. godine. Sahranjen na groblju Lešće, parcela broj 61. mesto 30.

Ivica Perić (10.03.1981. - 22.10.2005.) Išao u Boru Stanković, bio je levoruk i igrao je rukomet za Partizan i Zemun. Njegovi bliski drugovi opisuju ga kao neobično hrabrog momka navodeći anegdotu sa trčanja po Košutnjaku kada je rukom uhvatio zmiju koja ga je potom ujela i zbog koje je tek na nagovor drugara pristao da ode kod lekara posle čega je 15. dana proveo u bolnici. Prilikom opštinskog takmičenja u horskom pevanju, tokom izvođenja pesme svog razreda, naslonio se na scenografiju i uspeo da sruši kompletnu scenu, što je možda žiriju poslužilo kao uzrok da kao „favoriti“ ne prođu dalje. Živeo je u Paunovoj broj 81. Sahranjen je na groblju u Jajincima.

Mlađen Manojlović - Mlađa (1976. - 11.08.2017.) Srednji od trojice braće. Bavio se automehanikom, voleo je život i druženje. Stigavši na godišnji odmor u Grčku, srce je prestalo da kuca. Živeo je u stanu u prizemlju u Paunovoj broj 91. Sahranjen je na groblju Orlovača, parcela broj 15a, mesto broj 1106.

Miloš Babović(1980. - 2016.) je krenuo u školu sa 6. godina i išao sa generacijom 1979. Jedan od vukovaca odeljenja VIII/4. Svih osam razreda završio je sa svim peticama. Razredni starešine su mu bile i Radmila Otašević, poneuta u poglavlju Istorija u delu o osnovnoj školi „Bora Stanković“ i Gordana Ilić - Goca pomenuta u ovom poglavlju. Najviši u razredu, dobar, voleo je da igra košarku. Živeo na okretnici trole u Paunovoj 89. Kasnije se bavio advokaturom u advokatskoj kancelariji Babović u Sarajevskoj broj 12. Tragično je nastradao i sahranjen je na Novom bežanijskom groblju.

              

Poznati stanovnici Plavih Zgrada

Dr Nele Karajlić. Iako ne živi u delu Banjice kojim se mi ovade bavimo dodajemo ga na naše strane sa posebnim zadovoljstvom jer su susreti sa njim za autora ovih redova vrlo "specifični" i te susrete ćemo ovde opisati. Komšije kažu da je Nele živeo i u Paunovoj broj 87. a ono što se pouzdno zna jeste da je Nele dugo godina živeo u ulici Banjički venac ispod banjičkog logora ali posle preseljenja, takođe dugi niz godina pa i danas živi u naselju iza VMA.
Banjički susreti sa dr Neletom Karajlićem:
Devedesetih godina postojao je u broju 92 ispod mostića vido klub „čarli“. Ja sam klinac koji je tog nekog dana rešio da odgleda "Top Listu Nadreaslita" a koju je „čarli“ imao nasnimanu na dve video kasete. Jutro je, izlazim iz video kluba i krećem u pravcu pijace. U ruci mi kasete na kojima piše „Top Lista Nadrealista“, kad mi iz pravca 84 ka 88 put seče dr NELE KARAJLIć!??! Poželeo sam da mu priđem i pokažem mu šta držim u rukama, međutim bio sam klinac pa sam samo ostao zbunjen.. Nisam znao ništa o ratu pa ni o tome da se Nele iz Sarajeva trajno doselio kod nas u naselje..
2016. godine, srećem ga na raskrsnici Paunove i Kokanove, sa pijace ide ka mesari u Kokanovoj. Želim da ga slikam tako da se u pozadini vidi Banjica međutim sav ushićen želim da mu ispričam sve ono što nisam umeo kao dete, blebećem o nekim video kasetama pa zbunjujem i sebe i njega, te me čovek šmekerski skida sa leđa: „De der jarane kad tako dobro poznaješ Banjicu rec' ti meni gde ovde ima da se kupi svježa pilet'na.“ Tek kad sam se odvojio od njega shvatam da ga nisam ni pitao za slikanje.. Posle par meseci opet ga srećem na Pijaci i opet mu prilazim kao kamikaza „Ja sam vas gnjavio pre par meseci međutim hteo sam da vas slikam ali sam zaboravio to da vas pitam“, pipam se po džepu da izvadim telefon i konstatujem na glas „Nisam poneo telefon!?“ Nele se nasmeje onako ispred tezge na kojoj je kupovao i više se obrati prodavcu nego meni: „Jbg jarane, nemaš sreće“.
Ali danas 23.05.2023. godine imamo više sreće i uspešno slikamo Neleta na Banjici na raskrsnici Paunove i Baštovanske ulice, preko puta tržnog centra Banjica.

Aleksandar Stojanović sportski novinar. Stari Banjičar i danas često viđen po Banjici i Banjičkoj šumi na džogingu. Živeo je u Paunovoj broj 87. Roden je 1970. godine u Beogradu i išao u osnovnu školu „Bora Stanković“ na Banjici.
-Stojanović je medijsku karijeru započeo 1993. godine,kao student ekonomije, u programu „Radio Indeksa“. Nakon godinu dana, preselio se u redakciju sportskog nedeljnika „Tempo”. Prešavši na „BK Televiziju“, 1995. godine, prenosio je i komentarisao utakmice italijanske, španske i engleske „Premijer“ lige, a pažnju gledalaca skrenuo je po statistikama i informcijama o igračima. Studije je priveo kraju 1998. godine. Nakon deset godina provedenih na prethodnom poslu, pristupio je redakciji medijske kuće B92. Iz tog perioda izdvajaju se njegovi tekstovi za londonski list „Gardijan“ (engl. The Guardian), odnosno francuski asopis „La Provence Marsielle“. Zatim prelazi na Radio-televiziju Srbije za koju je osmislio i vodio više emisija sportske tematikepoput „Stop! Sport!“, „U mojim patikama“, „U susret Svetskom prvenstvu - Izvor Vikipedija

Željko Čačija sportski novinar i komentator. Išao je u razred sa, iznad njega pomenutim, Aleksandrom Stojanovićem koji mu je danas i kolega po istoj profesiji. Živeo je u Paunovoj broj 79. Sportski novinar i komentator na „Eurosportu Srbija“. Nekadašnji komentator borilačkih sportova na „B92“ i voditelj i urednik radijske emisije U Klinču. Željkovo lično predstavljanje možete videti i ovde, kao i na njegovom FB profilu.

Mirjana, Mira, Beširević pevačica pop muzike. Živi u Paunovoj broj 83.
-Muzičku karijeru započela je dok je bila gimnazijalka, 1964. godine, snimivši dve pesme za izdavačku kuću „Jugoton“ u okviru projekta „Moja prva ploča“. Desetak godina kasnije započinje saradnju sa Borisom Bizetićem. Muzičku numeru „Ne idi zlato moje" kompozitora Radeta Radivojevića, koja joj je obeležila karijeru, otpevala je na jugoslovenskom izboru za predstavnika na Pesmi Evrovizije 1986. godine. Iako nije pobedila, pesma je postala veliki hit što je donelo Mirjani neviđenu popularnost. Snimila je i nekoliko ploča narodne komponovane muzike, kao deo izuzetno popularnog dueta sa sa Ratkom Raletom Čajićem.
Albumi: 1981. Šalimo se, 1986. Idemo, idemo, 1987. Vrati se. Singl ploče: 1964. Još sam mlada, 1973. Čovek nikad nije sam, 1974. Ne znam, 1974. Gde si sad, 1975. Kažem sebi da to nisu suze, 1975. Leto dolazi ljubavi moja, 1975. Nisi znala da te volim, 1976. Ne dam srcu da ga pesma boli, 1979. Mati, 1981. Nemam prava da te volim.“- Izvor Vikipedija

Braća Branko i Mile Kecman, moticiklisti-prikoličari. Koji danas žive tačno ispod okretinice trolejbusa u privatnim kućama. Za braću Kecmane se vezuje niz duhovitih anegdota
Prilikom odlaska na jednu od trka majka upozorova Branislava: "Čuvaj brata sine" "A ko mene da čuva majko?"
Ili kada su isprobavali prikolicu na ulici ispred kuće, mlađi brat izleti iz prikolice i olupa se, majka istrči iz kuće "Šta radiš!? 'oćeš da ubiješ dete?..."

Prve auto i moto trke u Beogradu bile su održane na Banjici 24. juna 1923. godine uz pokroviteljstvo kralja Aleksandra Karađorđevića.

Jovo Bakić sociolig i politički alanitičar.
"Rođen je 23.03.1970. godine u Beogradu gde sa prekidima živi od 1985. godine. Živeo je u Nišu, Prizrenu, Sarajevu, Podgorici. Stručno se usavršavao na univerzitetima u Oksfordu, Helsinkiju i na Univerzitetu Masačusets u Amherstu. Osim studije "Jugoslavija - razaranje i njegovi tumači", objavio je i knjigu Ideologije jugoslovenstva između srpskog i hrvatskog nacionalizma 1918-1941. Bakićeve glavne oblasti interesovanja su sociologija politike, nacija i nacionalizam." Izvor Vikipedija

Đorđe Duvnjak, kao maneken postaje poznat kada se pojavio u spotu Svetlane Cece Ražnatović, za pesmu Idi dok si mlad, gde je tumačio lik drvoseče kog Ceca dovodi u veliki grad u kome započinje glamurozniji život. Đorđe je tada imao 23. godine.
Rođen je 1976. godine. Živeo je u Jajincima ali je išao je u osnovnu školu „Bora Stanković“ na Banjici. 2000. godine se preselio u Australiju gde i danas živi sa svojom porodicom. Izvor Pulsonline
Između ostalog, Đorđe Duvnjak i Branislav Bane Dimitrijević,poznati asistent studija iz emisije Veče sa Ivanom Ivanovićem, koga smo pominjali na stranici Drugak, su u srodstvu.

Milena Radulović , rođena 29.01.1995. godine srpska pozorišna i televizijska glumica koja je odrasla na Banjici i svih osam razreda išla u osnovnu školu Bora Stanković u odeljenje VIII/1 sa generacijom 1994. Milena je živela u ulici Radomira Marković a kod okretnice trolejbusa pored stambeni zgrada poznatijih kao naselje „Paunov Breg“. O svom odrastanju na Banjici Milena je pričala u emisiji „Veče sa Ivanovom Ivanovićem“ emitovanoj 09.04.2021. godine i taj deo prič e možete videti na ovoj adresi od minuta 59:00.
Od šestog razreda osnovne škole bila je č lan dramskog studija Miroslava Mike Aleksića. Pohađ ala je četvrtu beogradsku gimnaziju i po završetku je upisala Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Diplomirala je 2017. godine s najboljim prosekom (9,46) u klasi Biljane Mašić. Takmičila se u latino i standardnim plesovima, trenirala je tenis i plivanje, a skijanje i ronjenje su takođe veštine kojima vlada. Po završetku studija usledile su uloge u filmu Patuljci sa naslovnih strana, te u serijama Besa, Pet i Državni službenik. Početkom 2019. godine debitovala je glavnom ženskom ulogom, bolničarke Jasne u filmu rusko-srpske produkcije Balkanska međa. Izvor Vikipedija

Petar Arsić mladi glumac rođen 27.05.1994. godine u Prištini iz koje, sa porodicom, kao sedmogodišnjak dolazi u Beograd 1999. godine a na Banjicu se doseljava 2001. godine u Paunovu broj 81.
Glumu je završio u klasi Mirjane Karanović 2018. godine i neke od filmskih uloga u kojima se do sada ostvario bile su: Dream Team iz 2020. gde je igrao ulogu Srbobrana Srdića. U seriji Ubice moga oca 3 iz 2018. godine, ulogu Mike. U Filmu „Pogrešan čovek“ iz 2017. bio je Stipe.
U pozorištu „Pan Teatar“ ostvario se u više uloga a u pozorištu „Boško Buha“glumio je momka iz ministarstva u predstavi „Gospođa Ministarka“.
Izvor Pan teatar.
Kao student četvrte godine igrao je u ispitnoj vežbi kolege sa druge godine montaže u spotu God’s Away on Business

Slavica Arsić, majka Petra Arsića, koja se takmičila u prvom izdanju Srpske verzije svetski prestižnog takmičenja u kulinarstvu Master šef. Slavica je rođena 17.11.1970. godine. O svojoj nostalgiji prema rodnoj Prištini govori ovim rečima: „Vratila bih se kada bi sve bilo kao ranije. U Beogradu se uglavnom družim sa starim prijateljima i poznanicima iz Prištine i često razgovaramo na temu povratka. Ima nas koji bi se vratili da je na Kosovu bezbedno, da ima škola i fakulteta za našu decu, da ima posla kako bi mogli normalno da živimo” Izvor Novi magazin. -“Uvek je neka nostalgija prisutna, posebno kad dođemo ovde gde smo kršteni, gde smo krstili svoju decu i gde smo odrastali. Treperi srce jako”, kaže drhtavim glasom Slavica Arsić raseljena iz Prištine.- Izvor tv Most.

Nataša Labović je rođena 05.12.1972.. godine u Beogradu. Diplomirani defektolog-logoped, specijalista rehabilitacije i socioterapije. Svoju profesionalnu karijeru započela je u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. dr Cvetko Brajović“ i Domu zdravlja Beograd. Danas ima svoj logopedski centar. Od 2014. godine predsednica je Udruženja logopeda Srbije. Organizator je kongresa, konferencija, simpozijuma i stručnih seminara. Saradnik je nekoliko magazina i internet portala. Izvor Laguna. Autor je knjige logopedskih pesama Vesna i cipela tesna, namenjene roditeljima, logopedima, vaspitačima i vima onima koji rade sa decom.
Nataša je kao violončeliskinja bila i član orkestra muzičke škole „Petar Konjović“ na gostovanju u emisjiji Beogradska Hronika polovinom jula 1990. godine. Povod za gostovanje u beogradskom programu bila je upravo završena turneja muzičkog ansambla po zapadnoj evropi. Na toj turneji nastupali su i u pariškom Notr Damu i to je tada direktno prenosila francuska državna televizija. A povod za odlazak na zapno evropsku turneju bilo je izdanje gramofonske ploče: Choir and orchestra school of music -Petar Konjović- Belgrade. Choir-Branko Cvetkovic- Belgrade Conductor Zoran Andrić Vivaldi - Concertos - Shubert - Messe, o čemu smo pisali i na stranici Drugak pominjući komšinicu Mariju Kovačević koja je tada u ansamblu svirala violinu.

General Radovan Grubač i pukovnik Zvonimir Živadinović, banjički osnivači Hercegovačkog korpusa, godinama su živeli i žive na Banjici. Pukovnik Zvonimir živeo je na Trećaku u broju 120. General Radovan Grubač i danas živi skromno u malom stanu na okretnici trole. Rođen je 04.01.1948. u selu Orahovac kod Trebinja. O tome kako doživljava odlikovanja koja je u karijeri dobijao možete čuti i u ovom video prilogu
Pukovnika Zvonimira Živadinovića neki komšije opisuju kao izuzetno hrabrog čoveka. Rođen je u selu Orlja 02.03.1949. Pisao je knjige i predavao vojnu taktiku i strategiju. U svom rodnom selu, Orlja, na jugu Srbije tamošnji stanovnici postavili su spomen ploču u njegovu čast. Preminuo je 25.08.2019. godine i iza sebe je ostavio sina Dejana rođenog 1979. godine koji je odrastao na Banjici.

Milja Popara Živić, specijalista socioterapije i psihoterapeut, govorila je u emisiji Grand Magazin o problemima mentalnog zdravlja. Kako prevazići i izboriti se sa svim strahovima i neizvesnostima sa kojima se suočavamo u svakodnevnom životu savremenog društva u kome živimo. Zašto je bitno imati rutinu i kako se vratiti u uredan životni ritam kada se on poremeti. Milja Popara Živić takođe pomaže i pri rehabilitaciji porodica u kojima se desilo nasilje ili je počinjen i zločin. O problemima usamljenosti sa kojom se pojedinci pojačano suočavaju uoči prazničnih proslava.
Milja je rođena 1979. godine, odrasla je na Banjici u Paunovoj broj 79. U osnovnoj školi Bora Stanković išla je u odeljenje 8/3 u koje je išla i Jelena Vlahović koju smo pominjali na stranici Drugak.