Горица

Претпоследњи блок зграда, између последње и претпоследње станице тролејбуса 40 и 41 и аутобуса 49 и 78. Овај блок зграда се налази на адреси улице Паунове од броја 57. до броја 73.


Кликни на слику за целу галерију

Овом блоку зграда придружићемо и две улице које су у непосредној близини и навешћемо објашењења зашто и по коме те улице носе име.

Милоја Павловића
Више о Милоју Павловићу можете прочитати овде

Бранка Булата
Више о Бранку Булату можете прочитати овде

Комшије из Горице који су се појављивали у медијима

Слободан, Бобан, Драгутиновић дана 06.01.2020. појавио се на каналу РТС-1 у емисији „Београдска хроника“ као неко који је уложио немали труд да се помогне при излечењу човеку оболелом од леукемије. Прилог можете видети на овој интернет адреси од времена 26:06 до 29:40 Бобана смо помињали и у поглављу Солитери у причи о игрању фудбала на Бањици.

Горан Рајшић стрип цртач, комшија из Паунове 59. појављивао се на каналу РТС-1 у емисији „Око магазин“ где је говорио на тему прекинуте изложбе у Земуну око које се октобра 2020. године доста говорило. Гораново излагање можете чути од времена 6:25 до 7:15 на овој адреси Поред Горана у емисјији је говорила такође комшиница са Првака Биљана Србљановић.

Комшије из Горице који су нас прерано напустили

Александар Аца Стојановић (25.07.1979. - 04.02.2017.) Из ратног Сарајева са старијим братом Робертом доселио се на Бањицу. Живели су у Горици, у Пауновој број 69. и први комшија им је био фотограф Дадо Ђилас који је такође поменут на овој страници. Заједно са братом Робертом и Дадом и Аца се уклопио у насеље врло брзо, био прихваћен, стекао другове пријатеље, љубав такође из насеља. Настрадао је на Бањици, испред локала у коме је био запослен, возећи мотор Пауновом улицом из правца тржног центра, узбрдо, поред школе када се из Макаријеве улице појавио аутомобил у који је ударио.
Ацина урна се налази на Новом гробљу код парцела 81а - 82ц у колумбаријуму број 523.

Зоран Губеринић (1986 - 2021) Зоран Губеринић коjи је имао надимак Замер, напустио нас је 10.08.2021. у 35. години живота. Зоран је живео у Горици у Пауновој број 61. Био је доктор стоматологије, ишао је у основну школу Бора Станковић и комшије који су га боље познавали описују га као Дивно васпитаног, доброг, изузетног пријатног, пристојног, увек насмејаног и уредног човека.

Познати становници Горице

Светлана Величковић Ражнатовић - Цеца, почетком фолк каријере, деведесетих година, кратко је живела у Пауновој број 61.
"Рођена је 14.06.1973. године у Житорађи. Каријеру је започела са петнаест година, хитовима Цветак зановетак, Лепотан и Ципелице, који су јој обезбедили место тинејџерске звезде. Почетком ’90-их бира песме за старију публику па се тако ређајухитови Кукавица, Заборави, Београд, Иди док си млад и други. Године 1998. издаје албум Маскарада сa којим постаје једна од најпопуларнијих и најтиражнијих звезда Србије. 2006. постаје најтиражнија домаћа певачица, захваљујући албуму Идеално лоша. Године 2013. изашао је њен нови албум Позив a она је на београдском Ушћу одржала концерт пред око 150.000 људи. Дана 19. фебруара 1995. Цеца се удаје за Жељка Ражнатовића Аркана. Родила је сина Вељка 10. децембра 1996, а касније и ћерку Анастасију 25. маја 1998. године." Извор Википедија

Познати становници Горице

Владимир Миливојевић, Буги (Boogie), светски познат фотограф из Београда, чији су радови објављивани у престижним издањима попут Њујорк Тајмса, Тајм магазина и Хак магазина. Ишао је у основну школу "Бора Станковић" у одељење 8/1 али да није живео на Бањици него у Костолачкој улици на Вождовцу. Неспорно је да је Буги део свог живота дао и Бањици, коју посећује и данас о чему сведоче и фотографије бањичког боксера, Стефана Чоловића кога смо поменули на станици Првак. И због овог прилога снимљеног у Горици испред улаза Паунова 65. Бугија смештамо на ово место међу остале познате бањичане.
"Рођен је 1969. године. у Београду. Завршио је ЕТФ, после чега се уз стару очеву опрему посветио фотографисању студентских и грађанских протеста. 1998. добио ке зелену карту, те са сликања Београда деведесетих прешао на сликање њујоршких улица. Прославиле су га експресивне црно-беле фотографије призора из живота њујоршких банди и наркомана. Поред Бањице живео је и на Дорћолу. Улични је фотограф који је каријеру изградио на релацији Бруклин - Београд. Своје стваралаштво почиње деведесетих када и одлази из Србије, а његови иницијални мотив били су апсурди свакодневнице, живот иза маргине који свако гледа али нико не види, социјална свакодневница која живот мења у делићу секунде, понекад и брже него што његов фотоапарат то може да забележи. Друштвени немири и живот на ивици били су његова покретачка енергија коју је, објективом свог фото апарата, претапао у фотографије непоновљивог садржаја у потпуно незавидним ситуацијама које прелазе границу безбедног. Аутор је седам књига монографија међу којима су и Belgrade Belongs to Me издате 2009. године и Belgrade Guide издат 2017. године". Извор Википедија Емисију о Бугију, сниману шетњом по Горици можете видети овде

Марко Николић, одрастао на Бањици. Бивши тренер фудбалског клуба Рад, Војводина и Партизан. Живео је на првом спрату у броју 71. где на прозору собе и даље стоје исписана имена којим су се Марко и његов брат Владан потписали док су делили ту дечачку собу.
На Бањицу се доселио 1991. године и кренуо у шести разред, парне смене одељења VI/2, основне школе „Бора Станковић“. У периоду основне школе тренирао је фудбал у „Црвеној Звезди“, да би са уписивањем „Четврте београдске гимназије“ прешао у фудбалски клуб „Рад“ са Бањице. Још као дечак,заједно са млађим братом Владаном који данас ради као тениски тренер, био је пасионирани заљубљеник у фудбал. Пратио је и знао је све, почев од навијачког фолклора тимова, преко саме игре, играча, свега што има везе са фудбалом широм света. За разлику од црнокосог брата Владана, Марко је имао изразито плаву косу па је у насељу одмах и добио надимак „Плави Марко“ или како се касније потписивао по школи „Blue”.
"Рођен је 20.07.1979. године у Београду. Тренерску каријеру почео је у млађим категоријама Рада а касније је био и помоћник у првом тиму. Први тренер Рада је постао 2008. године. 2011. када је постао тренер репрезентације Србије до 18. година. У јуну 2013. је постављен за тренера Војводине и исте године је постављен за тренера Партизана.У јануару 2016. је постављен за тренера љубљанске Олимпије. Почетком августа 2016. поново је постављен за тренера Партизана. 2017. постављен за тренера мађарског Видеотона. У првој сезони је донео клубу титулу првака Мађарске, трећу у историји. У мају 2020. је постављен за тренера Локомотиве из Москве." Извор Википедија.

Ана Ћирица рођена Ђорђевић, музички критичар и уредник у музичкој редакцији Другог програма Радио Београда. Емисије које уређује и води су: Класику молим, Златно и плаво, Висине, Иза виолинског кључа, ауторска емисија Позитивна трема, Време музике.

Ива Бајковић новинарка позната у Републици Црној Гори и некадашња уредница „тв Будве“. Живећи у "Горици" у насељу Бањица, завршила је основну школу "22. децембар" и "Четврту београдску гимназију", обе у насељу Дедиње. Ива је припадница генерације 1973. и живела је у Пауновој број 69. а у Црну Гору се вратила 1995. године.
"Као новинар, Ива има дугогодишње искуство на телевизији Црне Горе и на Пинк М телевизији. Завршила је Академију лепих уметности у Београду, одсјек менаџмент у умјетности. Чланица је Покрета за промјене од 2009. године, а активно се укључила у рад странке тек након формирања Демократског Фронта и прве кампање за парламентарне изборе 2012. године. Професионално је ангажована у странци као дио медија тима. Током деведесетих је била чланица Либералног савеза, и један врло кратак период предсједница Либералне омладине Будве." Извор интернет страница Мондо.
Иву можете видети и чути и на овој адреси

Дадо Ђилас фотограф чије име свакодневно срећете било листајући дневну штампу било новине у електронском формату. Дадово име ћете пронаћи уз фотографије са скоро свих важнијих спортских манифестација какви су нпр. Светско првенставо у фудбалу у Јужној Африци 2008. или Бразилу 2014. На фотографијама политичких догађаја, демонстрација, папарацо фотографијама познатих лица са естраде, итд. Дадо Ђилас је рођен 1977. године. Из ратом захваћеног Сарајева, са породицом се као средњошколац доселио на Бањицу одакле је завршавао средњу техничку ПТТ школу. Дадова породица је за свој смештај тада добила просторије на „мостићу“ у Горици, истоветне онима какве су добиле и друге породице као нпр. породица певача Бојана Васковића са Првака о чему смо писали на овој адреси. Фотографије са инстаграм профила нашег комшије Дада Ђиласа можете видети на овој адреси.

Александар Бошковић - Биби, био је учесник у серијалу Сурвивор Србија. Друга сезона тв серијала „Сурвајвор Србија“ снимана је 2009 - 2010. године на Филипинима а емитована на тадашњој телевизији „Fox“, данашња “Прва“. Екипе су биле подељене у племена под називом „Монобо“ који су носили жуте мараме и „Га'данг“ који су носили љубичасте мараме. За жути тим и екипу „Монобо“ тада је наступао наш комшија из Улице Милоја Павловића, прекопута Горице, Александар Бошковић Биби рођен 1983. године. Том приликом је однео победу публике од које је добио највише гласова и као фаворит публике освојио награду у виду аутомобила Нисана Наваре.

Мића Теофиловић, свестрани народни уметник - хармоникаш, композитор, аранжер, текстописац, продуцент, певач, музички уредник, шеф оркестра и педагог. Рођен је 1954. године у Придворици код Лајковца а живи на Бањици у улици Милоја Павловића број 20. Извор: Телеграф 26.12.2019.
Интервју са комшијом Мићом можете чути на овој адреси.

Последњих година најтраженији хип хоп продуцент у Србији али и на просторима бивше Југославије Слободан Вељковић познатији као Цоби за локацију снимања спота за песму Деведесете изабрао је Паунову улицу тачније блокове зграда у Горици на Бањици.