Дисконт - Окретница

Последњи блок зграда, окретница тролејбуса 40 и 41 и аутобуса 78. Зграде са плавим крововима због којих су се некада звале "Плаве зграде". Овај блок зграда се налази на адреси улице Паунове од броја 75. до броја 91.



Кликни на слику за излиставање целе галерије


Паунов Брег

У овом делу Бањице код Потока, испод Окретнице Тороле, паралелно са Потоком ка Авалском путу, изграђена је већина новог насеља Паунов Брег али се гради и током 2020. године. Овај део, на самој граници Бањице, већ припада насељу Јајинци.

Бањичко Језерце

Бањички "Каљави" поток природна граница Јајинаца и Бањице а која потиче из насеља Кумодраж.
У насељу Кумодраж код Иснтитута Торлак, извире такозвани „Каљави“ поток. Помиње се негде да је некада постојало три изворишта која потичу из насеља Кумодраж а која теку низводно ка насељу Бањица. Каљави поток је своје најшире корито, у периоду одприлике од 1990-1995 а вероватно и дуже, остваривао у улици Слободана Јовића и то код броја 13. Улица Слободана Јовића се наставља на Паунову улицу а када се из Паунове код насеља Паунов Брег пресече Авалски Пут. То широко корито у подножју између броја 13 улице Слободана Јовића, која води у Кумодраж, и некадашње фабрике стиропора „Плутотехника“, формирало је бару коју су становници Бањице називали „Језерце“ а које је било величине фудбалског терена доњег школског игралишта основне школе Бора Станковић. „Језерце“ је Бањичарима служило за игру, пецање. О чистоћи воде сведочили су ракови који су у њој живели. Пецали су се ситни кедери, понека Црвенперка а искуснији пецароши хватали су и Бабушке од по пола килограма. Млађе генерације време су проводиле возећи се на великим стиропорима „добијеним“ из круга Плутотехнике. Стиропори дужине једног до три метра, ширине једног метра и висине од пола метра, се благо издубе и служе као чамац за игру али и превртање у воду. Корито „Језерца“ се ка улици Булевар ЈНА сужавало и формирало Бањички поток који испод улице пролази озиданим тунелом где испод окретнице троле наставља свој видљиви ток ка Техногасу, улици Пере Велимировић до ушћа у Топчидерску реку на општини Раковица. Данас „Језерце“ више не постоји. Вода је годинама претворена у отпадне воде па су станари улице Слободана Јовића били принуђени да корито затрпају чиме је нестало и Бањичко Језерце.
Више слика Потока можете наћи на страници Генералице

Овде је снимљено неколико епизода серије Бољи Живот. Наиме киоск у коме Весна Тривалић продаје роштиљ је ради потреба серије био смештен у овом делу Бањице.

Овом блоку зграда придружићемо и две улице које су у непосредној близини и навешћемо објашењења зашто и по коме те улице носе име.

Слободана Јовића
Више о Слободану Јовићу можете прочитати овде

Радомира Марковића












Познати становници Плавих Зграда

Александар Стојановић спортски новинар. Стари Бањичар и данас често виђен по Бањици и Бањичкој шуми на џогингу. Живео је у Пауновој број 87. Рођен је 1970. године у Београду и ишао у основну школу „Бора Станковић“ на Бањици.
-Стојановић је медијску каријеру започео 1993. године,као студент економије, у програму „Радио Индекса“. Након годину дана, преселио се у редакцију спортског недељника „Темпо”. Прешавши на „БК Телевизију“, 1995. године, преносио је и коментарисао утакмице италијанске, шпанске и енглеске „Премијер“ лиге, а пажњу гледалаца скренуо је по статистикама и информцијама о играчима. Студије је привео крају 1998. године.Након десет година проведених на претходном послу, приступио је редакцији медијске куће Б92. Из тог периода издвајају се његови текстови за лондонски лист „Гардијан“ (енгл. The Guardian), односно француски часопис „La Provence Marsielle“. Затим прелази на Радио-телевизију Србије за коју је осмислио и водио више емисија спортске тематикепопут „Стоп! Спорт!“, „У мојим патикама“, „У сусрет Светском првенству - Извор Википедија

Жељко Чачија спортски новинар и коментатор. Ишао је у разред са, изнад њега поменутим, Александром Стојановићем који му је данас и колега по истој професији. Живео је у Пауновој број 79. Спортски новинар и коментатор на „Еуроспорту Србија“. Некадашњи коментатор борилачких спортова на „Б92“ и водитељ и уредник радијске емисије У Клинчу. Жељково лично представљање можете видети и овде, као и на његовом ФБ профилу.

Мирјана, Мира, Беширевић певачица поп музике. Живи у Пауновој број 83.
-Музичку каријеру започела је док је била гимназијалка, 1964. године, снимивши две песме за издавачку кућу „Југотон“ у оквиру пројекта „Моја прва плоча“. Десетак година касније започиње сарадњу са Борисом Бизетићем. Музичку нумеру „Не иди злато моје" композитора Радета Радивојевића, која јој је обележила каријеру, отпевала је на југословенском избору за представника на Песми Евровизије 1986. године. Иако није победила, песма је постала велики хит што је донело Мирјани невиђену популарност. Снимила је и неколико плоча народне компоноване музике, као део изузетно популарног дуета са са Ратком Ралетом Чајићем.
Албуми: 1981. Шалимо се, 1986. Идемо, идемо, 1987. Врати се. Сингл плоче: 1964. Још сам млада, 1973. Човек никад није сам, 1974. Не знам, 1974. Где си сад, 1975. Кажем себи да то нису сузе, 1975. Лето долази љубави моја, 1975. Ниси знала да те волим, 1976. Не дам срцу да га песма боли, 1979. Мати, 1981. Немам права да те волим.“- Извор Википедија

Браћа Бранко и Миле Кецман, мотициклисти-приколичари. Који данас живе тачно испод окретинице тролејбуса у приватним кућама.
За браћу Кецмане се везује низ духовитих анегдота
Приликом одласка на једну од трка мајка упозорова Бранислава: "Чувај брата сине" "А ко мене да чува мајко?"
Или када су испробавали приколицу на улици испред куће, млађи брат излети из приколице и олупа се, мајка истрчи из куће "Шта радиш!? 'оћеш да убијеш дете?..."

Прве ауто и мото трке у Београду биле су одржане на Бањици 24. јуна 1923. године уз покровитељство краља Александра Карађорђевића.

Јово Бакић социолиг и политички аланитичар.
"Рођен је 23.03.1970. године у Београду где са прекидима живи од 1985. године. Живео је у Нишу, Призрену, Сарајеву, Подгорици. Стручно се усавршавао на универзитетима у Оксфорду, Хелсинкију и на Универзитету Масачусетс у Амхерсту. Осим студије "Југославија - разарање и његови тумачи", објавио је и књигу Идеологије југословенства између српског и хрватског национализма 1918-1941. Бакићеве главне области интересовања су социологија политике, нација и национализам." Извор Википедија

Ђорђе Дувњак, као манекен постаје познат када се појавио у споту Светлане Цеце Ражнатовић, за песму Иди док си млад, где је тумачио лик дрвосече ког Цеца доводи у велики град у коме започиње гламурознији живот. Ђорђе је тада имао 23. године.
Рођен је 1976. године. Живео је у Јајинцима али је ишао је у основну школу „Бора Станковић“ на Бањици. 2000. године се преселио у Аустралију где и данас живи са својом породицом. Извор Пулс онлине
Између осталог, Ђорђе Дувњак и Бранислав Бане Димитријевић, познати асистент студија из емисије Вече са Иваном Ивановићем, кога смо помињали на страници Другак, су у сродству.

Милена Радуловић, рођена 29.01.1995. године српска позоришна и телевизијска глумица која је одрасла на Бањици и свих осам разреда ишла у основну школу Бора Станковић у одељење VIII/1 са генерацијом 1994. Милена је живела у улици Радомира Марковића код окретнице тролејбуса поред стамбени зграда познатијих као насеље „Паунов Брег“. О свом одрастању на Бањици Милена је причала у емисији „Вече са Ивановом Ивановићем“ емитованој 09.04.2021. године и тај део приче можете видети на овој адреси од минута 59:00.
Од шестог разреда основне школе била је члан драмског студија Мирослава Мике Алексића. Похађала је Четврту београдску гимназију и по завршетку је уписала Факултет драмских уметности у Београду. Дипломирала је 2017. године с најбољим просеком (9,46) у класи Биљане Машић. Такмичила се у латино и стандардним плесовима, тренирала је тенис и пливање, а скијање и роњење су такође вештине којима влада. По завршетку студија уследиле су улоге у филму Патуљци са насловних страна, те у серијама Беса, Пет и Државни службеник. Почетком 2019. године дебитовала је главном женском улогом, болничарке Јасне у филму руско-српске продукције Балканска међа. Извор Википедија

Петар Арсић млади глумац рођен 27.05.1994. године у Приштини из које, са породицом, као седмогодишњак долази у Београд 1999. године а на Бањицу се досељава 2001. године у Паунову број 81.
Глуму је завршио у класи Мирјане Карановић 2018. године и неке од филмских улога у којима се до сада остварио биле су: Дреам Теам из 2020. где је играо улогу Србобрана Срдића. У серији Убице мога оца 3 из 2018. године, улогу Мике. У Филму „Погрешан човек“ из 2017. био је Стипе.
У позоришту „Пан Театар“ остварио се у више улога а у позоришту „Бошко Буха“глумио је момка из министарства у представи „Госпођа Министарка“.
Извор Пан театар.
Као студент четврте године играо је у испитној вежби колеге са друге године монтаже у споту God’s Away on Business

Наташа Лабовић је рођена 05.12.1972.. године у Београду. Дипломирани дефектолог-логопед, специјалиста рехабилитације и социотерапије. Своју професионалну каријеру започела је у Заводу за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. др Цветко Брајовић“ и Дому здравља Београд. Данас има свој логопедски центар. Од 2014. године председница је Удружења логопеда Србије. Организатор је конгреса, конференција, симпозијума и стручних семинара. Сарадник је неколико магазина и интернет портала. Извор Лагуна. Аутор је књиге логопедских песама Весна и ципела тесна, намењене родитељима, логопедима, васпитачима и вима онима који раде са децом.

Комшије из Дисконта који су нас прерано напустили

Исидора Ивковић (1985. - 16.08.2004.) Дана 10.08.2004. године на Бањици у једном од два потпуно одвојена случаја, Исидора је ненамерно рањена да би шест дана касније подлегла повредама. Сахрањена је на гробљу Орловача, на парцели број12. место број 316.
Те вечери у потпуно невезаном случају са Исидориним, живот је изгубио Драган Здравковић.
Исидора је ишла у разред са Виктором Лазићем, оснивачем удружења „Аглигат“, који је представљен у поглављу Генералице и са Невеном Живанчевићем и Игором Маљукановићем оснивачима музичке групе „Ин Виво“, који су представљени у поглављу Солитери. У прва четири разреда учитељица им је била Јулијана Дамњановић да би их затим као разредни старешина преузела прелепа и омиљена наставница енглеског језика Гордана Илић - Гоца (1953. - 2011.), која је на жалост такође преминула јако млада. Сахрањена је на Новом гробљу.

Драган Здравковић (1974. - 10.08.2004.) На окретници троле у Дисконту, на мостићу Паунове 85. Налази се мурал нацртан 22.09.2004 године, посвећен Драгану Здравковићу који је настрадао 10.08.2004. године. Сахрањен на гробљу Лешће, парцела број 61. место 30.

Ивица Перић (10.03.1981. - 22.10.2005.) Ишао у Бору Станковић, био је леворук и играо је рукомет за Партизан и Земун. Његови блиски другови описују га као необично храброг момка наводећи анегдоту са трчања по Кошутњаку када је руком ухватио змију која га је потом ујела и због које је тек на наговор другара пристао да оде код лекара после чега је 15. дана провео у болници. Приликом општинског такмичења у хорском певању, током извођења песме свог разреда, наслонио се на сценографију и успео да сруши комплетну сцену, што је можда жирију послужило као узрок да као „фаворити“ не прођу даље. Живео је у Пауновој број 81. Сахрањен је на гробљу у Јајинцима.

Млађен Манојловић - Млађа (1976. - 11.08.2017.) Средњи од тројице браће. Бавио се аутомехаником, волео је живот и дружење. Стигавши на годишњи одмор у Грчку, срце је престало да куца. Живео је у стану у приземљу у Пауновој број 91. Сахрањен је на гробљу Орловача, парцела број 15а, место број 1106.

Милош Бабовић(1980. - 2016.) је кренуо у школу са 6. година и ишао са генерацијом 1979. Један од вуковаца одељења VIII/4. Свих осам разреда завршио је са свим петицама. Разредни старешине су му биле и Радмила Оташевић, понеута у поглављу Историја у делу о основној школи „Бора Станковић“ и Гордана Илић - Гоца поменута у овом поглављу. Највиши у разреду, добар, волео је да игра кошарку. Живео на окретници троле у Пауновој 89. Касније се бавио адвокатуром у адвокатској канцеларији Бабовић у Сарајевској број 12. Трагично је настрадао и сахрањен је на Новом бежанијском гробљу.