Трећак

Последњи блок Бањице I, са ког се излази на трамвајске шине, изнад блока зграда названог Душевна Болница. Овај блок зграда се налази на адреси улице Булевар ослобођења од броја 118. до броја 134.


Кликни на слику за излиставање целе галерије

Филм Нека друга жена из 1981. сниман је и у овом делу бањице.

Испод овог болка зграда пролази улица Баштованска

Комшије са Трећака који су се појављивали у медијима

Љубомир, Љуба, Милошевић, комшија из броја 124. рођен 1980. године. Љуба је 31.08.2019. године гостовао у Другом Дневнику РТС-а и као послодавац са функције директора „Наше Јабуке“ говорио о ПИО осигурању сезонских радника ангажованих на брању воћа.

Арсо Вучевић, социјални психолог и алумниста Лондонске школе економије, комшија из Булевара ослобођења број 122. рођен 15.08.1975. године, гостовао је 23.07.2019. године на тв РТС-1 у дневном магазину „Око“ поводом проглашења новог енглеског премијера Бориса Џонсона.

Славица Радовановић сеизмолог и бивша директора Сеизмолошког завода Србије која се често појављује у медијима где извештава о актуелним сеизмолошким потресима. Госпођа Славица живи на Трећаку у Булевару ослобођења број 124.

Никола Филиповић преседник је најстаријег ратног удружења ратних добровољаца 1912. - 1918. потомака и поштовалаца које је основао Краљ Петар Први Карађорђевић а чији је члан био и Момчило Гаврић најмлађи војник и подофицир на свету. Никола је 17.06.2022 године, испред удружења у коме врши дужност предсеника, уручио признања актуелном председнику државе и другим истакнутим појединцима и институцијама. Уручење награда од стране младог комшије Николе Филиповића можете видети на овој адреси. Никола је рођен 19.12.1996 године. Одрастао је на „Трећаку“, завршио је основну школу Бора Станковић на Бањици. За свој рад у удружењу добитник је Пупинове повеље која му је уручена од стране тадашњег америчког амбасадора Ентонија Годфрија. Коаутор је сликовног подсетника јубилеја на 110 година од Првог балканског рата. Никола је вишеструки носилац првих награда у свирању трубе.

Љубиша Стевановић комшија из броја 122. дугодошњи тренер атлетског клуба Црвена Звезда, касније Партизана а данас власник свог клуба Муње, успешно води млађе категорије атлетичара а неки од њих су: Јована Мићић за коју сматрају да би могла да буде наследница Иване Шпановић. „У Црвеној звезди сам скоко девет година. Тренер Љубиша Стевановић је јако битна особа у мом животу, он ми је као трећи родитељ. Кроз све те повреде и разне фазе мог одрастања био је уз мене и веровао у мене. То ми је много значило.“ Извор. Матеја Алексић који је 2023. године проглашен за најуспешнијег пионира Југословенског спортског друштва Партизан за спортске успехе постигнуте у спринту и скоку удаљ. 2012. године био је тренер и Татјани Јелачи српској рекордерки у бацању копља.

Бојан Грујички дугогодишњи директор компаније Viessmann, био је гост 2023. године гост на тв Новој где је говорио на тему соларних панела и енергетске ефикасности. Такође можете га чути и у подкасту Здрави град.

Комшије са Трећака који су нас прерано напустили

Зоран Росандић - Роске (1970. - 21.06.2000.), трагично је настрадао у близини тадашње бензинске пумпе на Бањици. Живео на Трећаку у Булевару ослобођења број 120. Сахрањен је на Централном гробљу.

На мостићу између Другака и Трећака нацртана су три мурала:
Архангел Михаило убија демона у булевару Ослобођења број 122.
Манастир Острог и Свети Василије Острошки, на мостићу Булевара Ослобођења број 126.
Застава Црне Горе. Паркинг Булевар Ослобођења 128.

Познати становници Трећака

Милан Гверо, генерал војске Републике Српске. Живео у Булевару Ослобођења број 120.
"Рођен је 4.12.1937. године у Мркоњић Граду у Републици Српској. Током рата у БиХ Гверо је, у рангу генерал-потпуковника, био помоћник команданта ВРС Ратка Младића, кога је Хашки трибунал оптужио за геноцид и злочине против човечности. У ВРС је био и на функцији начелника Сектора за морал, информисање и правне послове, а незванично је био лични портпарол Ратка Младића.Смењен је 23. октобра 1996. указом тадашње председнице Републике Српске Биљане Плавшић.Добровољно се предао Хашком трибуналу 2005. године. Хашки трибунал га је 10. јуна 2010. осудио на 5. година затвора због прогона и нехуманих дела, али га је прогласио невиним у вези оптужби за убиства и депортацију. 29. јуна пуштен је н а слободу." Извор Википедија
Умро је 17. фебруара 2013. од последица ампутације ноге, којa је обављенa на Војномедицинској академији.

Снежана Јандрлић певачица чије ће се песме Моје бубе и Први снег сигурно још дуго памтити. Певачку каријеру почела је у рок опери „Исус Христос супер стар”, наставила је у групи Сунцокрет са Бором Чорбом, била део Раног мраза. Пре него што ће се повући, наставила је соло каријеру песмама „Превари вечерас своје друштво са мном”, „Из унутрашњег џепа”, „Биља”.
Рођена је 06.01.1956. године. Завршила је V београдску гимназију и студирала Оријенталистику на Филолошком факултету Универзитета у Београду, упоредо са музичком школом и соло певањем. Била је најмлађи члан Атељеа 212, у бившој Југославији. Појављивала се и у филму Није него из 1978. године у коме је отевала и песму „Моје бубе“. Касније постаје једна од водећих певачица акустичарског и рок таласа. Живела у Булевару ослобођења број 128. али и по разним градовима Европе где се упознала са макробиотиком, којом се и данас успешно бави. Снимила је много емисија и одржавала семинаре на тему квалитетнијег и здравијег живота. Имала је ресторан "Природа", у коме су одржавани семинари макробиотичког начина живота и где су угошћена многа велика светска имена.

Предраг Сарапа новинар и телевизијски водитељ
Рођен је 1969. године у Београду. Током средње школе, аматерски се бавио писањем песама и новинарством. Завршио је Факултет политичких наука и Филозофски факултет.каријеру започео као уредник и водитељ на каналу Студио Б, те и на каналима YU Info и ТВ Политика, где је након укидања његове ауторске емисије „Сарапин проблем“, прешао на канал Пинк 3 инфо, где је водио емисију „Правац“. Касније, прелази на канал Пинк ТВ, где тренутно води емисију „Ново јутро“. Добитник „Повеље за грађанску храброст“ и награде „Драгиша Кашиковић“ за допринос новинарској професији.

Вилијем Паспаловски - Вили, биши припадник полиције који је адвокатску каријеру започео као бранилац после кафанске туче својих бивших колега из полицијске станице Вождовац. Убрзо после тога био је ангажован у случају суровог убиства мале Каје, који је од почетка био у жижи интересовања срспке јавности. Вилијам Паспаловски заступао је и Девина Антоновича у случају доказивања очинства познатог певача народне музике Мирослава Илића. Извор интернет издање листа Ало.
Вилијем је рођен у Битоли у Македонији али готово целог живота живи на Бањици у Булевару ослобођења број 118. Више о његовом животу можете чути интервјуу на овој адреси.

Момир Мома Жигеровић члан групе Ономатопеја идеја. Живео је у Булевару ослобођења број 128.

Љиљана Марковић, комшиница која се са породицом као тинејџерка почетком деведесетих година из ратом захваћеног подручја источне Славоније доселила на Бањицу у део који припада такозваном „Трећаку“ и ту живела до своје удаје, гостовала је на више телевизија, као стручњак из области педагогије, поводом трагичних дешавања која су 03.05.2023. у школи Владислав Рибникар потресла Србију.
„Љиљана Марковић, специјални педагог лиценцирана у Комори социјалне заштите за основне стручне послове и специјализоване послове медијације. Има вишегодишње искуство у раду са породицама деце и младих са проблемима у понашању. Додатно усавршавање: основни ниво Гешталт едукације за психотерапију, Когнитивно бихејвиорални коучинг, Системска породична терапија у раду са децом и младима са проблемима у понашању, Медијација (основни ниво и породична медијацију). Супервизор је и ментор студентима и дипломцима Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију. Развија третмански програм деце и младих са проблемима у понашању и њихових породица, као и превентивни програм намењен општој популацији. Осмишљава и реализује тренинге и стручне скупове са темом рада са децом и младима за стручњаке из различитих система.“ Извор: Едуцентар.

Драгомир Убипариповић - отац Драго, протојереј ставрофор, умировљени свештеник архиепископ и митрополит, 2016. године за РТС је говорио о својој књизи Ратни дневник сарајевског свештеника „Прота Драгомир је најпре био постављен за пароха у Високом, а неколико година касније постаје парох при Старој и Саборној цркви у Сарајеву, где остаје све до прогонства 1992. године. У време рата, муслиманска војска затварала га је четири пута. Под гранатама изводи породицу у манастир Враћевшницу и враћа се у Сарајево, где свакодневно обавља богослужење. Поред парохијских дужности, обавља и посао ризничара у Музеју Старе цркве у Сарајеву. По доласку у Србију, служи најпре у Котражи, код Гуче, затим при манастиру Раковица, а уз помоћ верника гради капелу, парохијски дом и Храм Преображења Господњег на Видиковцу. Последњих година, прота се бави веронаучним радом и припрема краће поучне текстове, пастирска писма и поуке за вернике.“ Извор. “Ми други, укључујући нас Хрвате, ситни смо у тој причи, јер су сва наша страдања већ виђена, и јер се већ умирало исто овако, и било је опсада, бомбардирања, клања и геноцида, али тих седамдесетак тисућа људи, колико је Срба у опкољеном Сарајеву морало бити, живе и умиру у једној немогућој, страшној и непоновљивој причи, причи коју, и то смо између осталог устврдили, нитко никада неће написати ни испричати. (У томе смо се, видим сад, ипак преварили: Драгомир Убипариповић је испричао.) Од свега, ипак, највеће је чудо то да је ова књига објављена. Можда звучи прекрупно, али ово је једна од важнијих књига о нашему добу. И што треба нагласити управо овако: једна од најважнијих, ако не и најважнија српска књига о ратовима деведесетих.” Извор. Поред поменуте аутор је и књиге Парохијске приче.